Kancer i ishrana

Brojna istraživanja otkrivaju vezu između ishrane i kancera. Baš se hrana smatra za jednog od glavnih uzročnika mnogih vrsti kancera, kao što su kancer na želucu, na debelom crevu i rektumu, na jetri, gušterači i prostati.

Hrana može imati pozitivno ili negativno dejstvo. Hrana koja istovremeno sadrži i kancerogene i antikancerogene sastojke može biti veoma rizična u zavisnosti od toga kako se priprema i kako se čuva. Sa druge strane, ispravnim načinom pripremanja, kancerogeno dejstvo određene hrane može biti bez rizičnih hemikalija. Toksične hemikalije koje izazivaju uništenje ćelija, a sa time i pojavu kancera, poznate su kao oksidansi. Neke hranljive materije, listovi, cvetovi, plodovi, semena nekih biljaka koje se dodaju u hrani sadrže korisne sastojke, koji štite ćelije od oksidansa. Oni su poznati kao antioksidansi.

Upozorenje! Ukoliko obratite pažnju na ishranu i ukoliko ne pušite, možete sprečiti pojavu kancera. Hrana se smatra za jednog od glavnih uzročnika mnogih vrsti kancera, kao što su kancer na želucu, na debelom crevu i rektumu, na jetri i na prostati.

Hrana koja smanjuje rizik od kancera

Povrće

• Crni i beli luk
• Kupus (beli, crveni, crni), karfiol, praziluk, repa
• Mrkva, paradajz
• Spanać, marula, kupusasta marula, lozovi list, peršun, marula potočarka, nana, rukola, blitva, cveklo.
• Krastavac, zelena paprika, zeleni pasulj, grašak, pasulj, pečurka, plavi paradajz, tikvice (letnja, zimska), bamje.

Voće

• Pomarandže, citron, limun
• Dinja, lubenica
• Šipak, kupine, drenjine
• Grožđe, smokve, nar, crne  dudinje
• Jabuka, kruška, dunja, šljiva
• Banana, urme, mušmula
• Trešnje, višnje, jagode

Sušeno voće

• Pečeni naut, kesteni, bademi, lešnici, pistaći, orasi

Mahunarke

• Sočivo, naut, boranija, pasulj, grašak, soja

Produkti životinjskog porekla

• jaja, obezmašćeno mleko ili mleko sa niskom maslenošću, jogurt, sir, krem-sir, probiotsko mleko, kefir

Žitarice

• Pšenični hleb, integralni hleb, ražani hleb, ovesni hleb, bulgur, grubo mlevena pšenica.

Hrana koja povećava rizik od kancera

• Veoma mrsno ili dimljeno ovčije meso, meso od stare stoke: goveda, jarca ili kokoške
• Hrana pržena na ulju
• Hamburgeri
• Slana hrana
• Ćufte od nemešanog i mrsnog mesa
• Dimljena hrana
• Hrana sa dodacima nitrita i nitrata, kao što su kobasice, viršle, salama i dr.
• Meso pripremljeno na otvorenoj vatri
• Puter, mast
• Jela bez povrća i voća

Korisni saveti za zaštitu od kancera

• Održavajte vašu idealnu telesnu težinu. Izbegavajte visokoenergetske dijete. Ako imate povećanu telesnu težinu, kontrolišite je uz primenu odgovarajućeg režima ishrane i redovne fizičke aktivnosti. Konsultirajte se sa vašim lekarom i nutricionistom.

• Držite umerenu i balansiranu dijetu. Pokušajte da konzumirate proizvode iz svake grupe hrane (meso, jaja, mahunarke, mleko i mlečne proizvode, voće i povrće) u vašim obrocima. Menjajte vaš izbor hrane.

• Smanjite dnevni sadržaj masnoća u vašoj ishrani. Kuvajte jela na biljnom ulju i konzumirajte što manje ulja. Smanjite intervale između konzumiranja hrane koja sadrži visoki nivo masti, kao što su krem, krem-sir, majonez, pržena jela i dr. Ne konzumirajte margarine, čipsove i prženice.

• Nastojite da bar jedna trećina ulja koje koristite bude maslinovo, jedna trećina biljno (suncokretovo, sojino, sinapovo ulje) i jedna trećina maslaca (puter).

• Kda kuvate, dodajte ulje u jelo pre nego što ga ugrejete. Hrana pripremljena na taj način može da izgubi hranljive elemente i vitamine i da formira kancerogene elemente. Umesto prženjem, pripremite hranu kuvanjem, pečenjem ili na pari.

• Omega 3 masne kiseline štite od kardiovaskularnih bolesti i od kancera. Budući da riba sadrži omega 3 masne kiseline, konzumirajte je 2-3 puta nedeljno, pripremljenu na pari ili pečenu. Pokušajte da konzumirate hranu koja sadrži omega 3 masne kiseline kao što su  laneno seme, orasi, lešnici.

• Zapamtite da punomasno mleko, jogurt, sir i meso sadrže visok nivo zasićenih masnih kiselina. Unošenjem masti u velikim količinama povećava se rizik od nekih vrsta kancera (karcinom pluća, rektuma, grudi i prostate). Da bi smanjili unos zasićenih masti, izaberite polumasno mleko, jogurt, meso sa niskom maslenošću i piletinu.

• Dvaput nedeljno konzumirajte crveno meso sa niskom maslenošću. Ne konzumirajte kožu od kokoške ili ćurke. Ogrničite konzumaciju masnih suvomesnih proizvoda sa zaštitnim aditivima, kao što su salama, viršle, kobasice, kulen i dr.

• Ne pripremajte meso i ribu držeći ih blizu vatre, mangala ili dima. Pripema mesa na ovaj način izaziva gunljenje belančevina i vitamina, a takođe vodi do formiranja nekih kancerogenih supstanci. Umesto toga, pripremite ga na roštilju , kuvajte ga ili pečite.

• Pokušajte da konzumirate mleko i mlečne proizvode bogate kalcijumom, fosforom i B-vitaminima, koji su zaštita pogotovo od karcinoma debelog creva. Preporučuje se konzumacija 2-3 čaše polumasnog mleka ili jogurta svaki dan.

• Kefir, probiotsko mleko i jogurt sadrže korisne bakterije. Pijte jednu čašu antikancerogenih sastojaka svaki dan; one sprečavaju naseljavanje patogenih mikroorganizma i jačaju organizam.

• Konzumirajte šest ili više vrsti žitnih biljka svaki dan. Prvi izbor su nerafinirana žitna zrna (pšenica, raž, integralno brašno, bulgur, kukuruz, ovas) i hleb, testenine i sličnu hranu kao na primer: integralni pirinač, integralni makaroni napravljeni od brašna od ovih žitarica i mahunarke. Ove žitne biljke su bogate vitaminima, mineralima i dijetalnim vlaknama.

Neintegralna i rafinirana zrna gube svoje vitamine, minerale, belančevine i vlakna i zato je njihova hranljiva vrednost smanjena. Izaberite integralni pšenični hleb, žitna zrna i mahunarke čija je hranljiva vrednost veća umesto rafiniranog belog brašna, belog hleba i pirinča.

• Mahunarke sadrže biljne belančevine, ali je njihov kvalitet slabiji od onoga u mesu i jajima. Da bi se povećao kvalitet njihovih belančevina, konzumirajte, na primer, naut sa žitnim zrnima.

• Pripremajte mahunarke, makarone i povrće u vodi u kojoj se kuvaju, da bi se minimizirao gubitak hranljivih elemenata i vitamina rastvorljivih u vodi.

• Soja je važan izvor fitoestrogena. Soja sadrži antikancerogene sastojke. Fitoestrogeni igraju ključnu ulogu u prevenciju kancera izazvanog narušavanjem hormona. Soja takođe štiti od karcinoma dojke i karcinoma testisa i prostate. Stopa ovih tipova kancera je niža u zemljama u kojima ljudi konzumiraju velike količine soje. Konzumiranje soje u vašoj ishrani nekoliko puta nedeljno, umanjiće rizik od pojave ovih vrsta kancera.

• Povećajte dnevnu količinu povrća i voća. Konzumiranje voća i povrća je veoma važno za zaštitu od kancera. Rizik od kancera je duplo veći kod onih ljudi koji konzumiraju male količine voća i povrća u poređenju sa onima koji ih redovno konzumiraju. Voće naročito nudi zaštitu od karcinoma pluća, hranoprovoda, usne šupljine, želuca, debelog creva, rektuma močnog mehura i larinksa. Konzumirajte obroke sa 2-4 vrste povrća, salate i jela od povrća, kao i 3-4 vrste voća svaki dan.

• Vodite računa da uključite sve vrste povrća (žuto, zeleno, narandžasto i crveno) i voća u vašoj ishrani. Što češće konzumirajte povrće i voće kao što su karfiol, kupus, celer, artičoka, praziluk, crni luk, beli luk, brokula, rotvke, spanać, marula, mrkva, paradajz, citrusna voća i dr., naročito ono koje sadrži antikacerogene vitamine i fitohemikalije.

• Konzumirajte sezonska voća i povrća.

• Sa ciljem da povećate unos hranljivih vlakna, potrudite se da u vašoj svakodnevnoj ishrani uvedete hranu koja iste sadrži, a to su mahunarke, nerafinirana žitna zrna, integralni hleb, povrće i voće. Nemojle ljuštiti povrće i voće koje se može jesti sa ljušpom. Ishrana bogata vlaknama štiti od karcinoma debelog creva i rektuma i sprečava konstipaciju i povišenje nivoa holesterola i masnoća u krvi.

Osim toga, budući da je glikemiski indeks hrane bogate vlaknama niži, ona sporo povećava šećer u krvi i na taj način umanjuje rizik od dijabetesa.

• Smanjite dnevno konzumiranje šećera. Preteranokorišćenje šećera i slatkiša povećava rizik od nekih vrsta kancera. Za desert izaberite pudinge na bazi voća ili mleka; sveže ili sušeno voće nudi zdravu zamenu pudinzima. Ređe i manje jedite slatkiše, deserte sa prženim slatkišima i deserte sa šerbetom. Na taj način ćete umanjiti dnevni unos šećera, masnoća i kalorija.

• Konzumacija slane hrane povećava rizik od karcinoma želuca. Izbegavajte često konzumiranje veoma slane ili pikantne hrane, kisele krastavce i sl. Ne pripremajte jela sa mnogo soli i ne koristite so na stolu. Količina soli pri kuvanju se može zameniti aromatičnim začinima, kao što su tamjan, menta, crvena paprika, crni luk, beli luk, peršun. Umesto da hranu držite posoljenu, bolje je čuvajte zamrznutu.

• Gabe i toksini se mogu naći u žitnim zrnima, brašnu, mahunarkama i orasima, lešnicima, pistaćima i u sličnim plodovima i začinima koji se čuvaju na vlažna mesta. Alfatoksini, koji su jedni od ovih toksina, rizičansu  faktor, posebno kod karcinoma jetre. Čuvajte ovu vrstu hrane na suvom i hladnom mestu. Izbegavajte konzumairanje plavog sira.

•Pijte 1,5-2 litara vode i tekućine svakoga dana, dajući prednost vodi, voćnim sokovima, čajevima (lipa, žalfija, zeleni čaj, šipak), kompotima i dr.

• Izbegavajte konzumaciju alkoholnih pića. Ukoliko pijete, ne konzumirajte alkoholna pića više od 1-2 nedeljno. Istraživanja pokazuju da alkoholna pića povećavaju rizik od nekih vrsta kancera.

• Nemojte pušiti. Pušenje povećava stopu pojave mnogih vrsti kancera, uglavnom na plućima i kod traheja.

• Imajte redovnu fizičku aktivnost najmanje 30 minuta dnevno. Redovno radite vežbe na otvorenom, kao što su šetnja, plivanje, vožnja bicikla, najmanje 3-4 puta nedeljno. Šetajte napolju, u sredinama bogatim kiseonikom.

• Koristite vodu za piće iz čistih izvora vode.