Karcinom na grkljanu
Grkljan (larinks) je organ smešten na središnjoj liniji vrata i služi za disanje, produkciju glasa i zaštitu disajnih organa pri gutanju. Sastavljen je od tri anatomska dela: glasulje (glottis), prostora iznad glasulja (supraglottis) i prostora ispod glasulja (subglotis).
Koji su tipovi karcinoma na grkljanu?
Maligni tumori (karcinomi) na larinksu se dele prema vrsti ćelija od kojih nastaju. Najčešće (u 95% slučajeva), karcinomi na grkljanu su poreklom od pločastih ćelija sluznice grkljana i nazivaju se planocelularni karcinomi. U ranom stadijumu bolesti, pre nego što počnu da se šire u okolnom tkivu, ove promene se nazivaju prekancerozne i „in city“ karcinomi.
Koliko često sejavlja?
Karcinom na larinksu sačinjava 1-2% svih karcinoma. Njegova idenca je 2-10 slučajeva na 100.000 stanovnika. Od ovog tipa karcinoma muškarci oboljavaju 4-10 puta češće od žena. Najčešće se javlja posle pedesete godine života.
Više faktora mogu uticati na pojavu karcinoma na grkljanu. Najveći rizik za njegovu pojavu je pušenje. Kod pušača rizik od pojave ovog tipa karcinoma je 5-25 puta veći. Konzumiranje alkoholnih pića, posebno ako je u kombinaciji sa pušenjem, rizik od pojave ovog oboljenja povećava se i do 40 puta. Kao rizik faktor se spominju i gastroezofagealni refluks, iritacija hemikalijama, azbest i sl.
Koji su simptomi?
Tumor se najčešće nalazi na glasnim žicama i prvi znaci su menjanje kvaliteta glasa i zasipnutost. Ukoliko zasipnutost traje više od 2 nedelje, preporučuje se hitna konsultacija lekara za uvo, nos i grlo.
Drugi simptomi karcinoma na grkljanu su bol u grlu i ušima, a kod naprednijih slučajeva može se primetiti otežano disanje, bol pri gutanju kao i krvava pljuvačka.
Ako se kancer proširi na limfne čvorove, javlja se i otok na vratu.
Kako se dijagnosticira?
Dijagnoza karcinoma grkljana se postavlja od strane otorinolaringologa na bazi više dijagnostičkih postupaka. Najpre kroz razgovor sa pacijentom o simptomima koje ima i periodu kada su se pojavili, lekar dobija važne podatke o bolesti pacijenta (anamneza).
Klinički pregled podrazumeva niz dijagnostičkih postupaka, kao što su pregled grla (orofaringoskopija), pregled grkljana i glasnih žica pomoću rigidnog ili fleksibilnog endoskopa (laringoskopija), palpacije na vratu i radiološka isptivanja na vratu (ultrazvuk, kompjuterizirana tomografija i magnetna rezonanca).
Ukoliko postoji sumnja na pojavu karcinoma na grkljanu, kod pacijenta se preporučuje direktna laringoskopija sa videolaringoskopom ili operativnim mikroskopom, u kratkotrajnoj anesteziji i biopsija zbog histopatološke dijagnoze promene.
U zavisnosti od rezultata histološke analize, pacijent se savetujeo daljem tretmanu.
Kako se leči?
U tretmanu karcinoma na larinksu postoje dva terapijska postupka: operativni tretman i radioterapija. Hemoterapija se najčešćekoristi kao dopuna operativnog lečenja i lečenja radioterapijom.
Tip i obim operativnog tretmana zavisi od pozicije i veličine karcinoma, kao i od proširenosti bolesti tj. od prisustva lokalnih i daljih metastaza.
Operativni zahvati mogu biti funkcionalni, kada se odstranjuje samo tumor sa dela glasnih žica ili kompletno (chorodectomia). Postoje i funkcionalne laringektomije kod kojih se odstranjuje tumor i deo grkljana (parcijalne horizontalne i vertikalne laringektomije).
Ako je tumor veliki i kasno otkriven, potrebno je odstraniti ceo grkljan (totalna laringektomija).
Potrebno je naglasiti da je kod većinu hirurških intervencija zbog obezbeđvanja disanja, potrebno kreirati privremenu ili trajnu traheostomu, otvor na vratu i dušniku kroz koji će pacijent moći disati postoperativno.
Ukoliko postoje metastaze i u limfnim čvorovima na vratu, potrebno je uraditi selektivnu ili radikalnu disekciju vrata i odstraniti limfne čvorove na jednoj ili obe strane vrata.
Nakon operativnog zahvata sledi onkološki pregled i procena o daljem lečenju (radioterapija, hemoterapija).
Ponekad tumor može biti toliko veliki da ne dozvoljava operativni tretma i u tim slučajevima jedini način lečenja je radioterapija i hemoterapija.
